Adaptogeni — šta su, odakle potiču i šta o njima znamo

Šta su adaptogeni?

Pojam „adaptogen“ uveo je 1947. godine sovjetski farmakolog Nikolaj Lazarev, da bi opisao materije koje povećavaju opštu, nespecifičnu otpornost organizma na različite vrste opterećenja.

Dve decenije kasnije Izrael Brehman i Ilja Dardimov predložili su tri kriterijuma: adaptogen treba da bude bezbedan i da minimalno remeti normalne funkcije organizma, da deluje nespecifično — na otpornost prema različitim fizičkim, hemijskim i biološkim stresorima — i da ima „normalizujući“ efekat, nezavisno od smera promene.

Adaptogene biljke

Na spiskovima adaptogena najčešće se nalaze azijski ženšen (Panax ginseng), ašvaganda iz ajurvedske tradicije, tulsi ili sveti bosiljak, gljiva kordiceps i nekoliko biljaka sa ruskog Dalekog istoka i iz Sibira. Spiskovi se razlikuju od autora do autora, jer jedinstvena zvanična lista ne postoji.

Sibirski adaptogeni

Najveći deo ranih istraživanja adaptogena odvijao se u Sovjetskom Savezu, pa su baš sibirske i dalekoistočne biljke postale „klasici“: eleuterokok, rodiola, šisandra, mandžurska aralija i levzeja (maralov koren). Svaku od njih detaljnije predstavljamo u odeljku Sibirske biljke.

Adaptogeni i energija

Adaptogeni nisu stimulansi. Kofein daje brz i kratkotrajan podsticaj, dok se adaptogene biljke istražuju u kontekstu izdržljivosti i otpornosti na umor pri dugotrajnom opterećenju.

Nijedna biljka ne može da nadoknadi hroničan nedostatak sna, lošu ishranu ili preopterećenje. Osnova vitalnosti i dalje su odmor, hrana i kretanje.

Adaptogeni i svakodnevni stres

Stres je prirodna reakcija organizma na izazov: telo luči hormone poput kortizola i adrenalina i priprema se za akciju. Problem nastaje kada stres postane hroničan. Upravo je odgovor organizma na stres glavna tema savremenih istraživanja adaptogena.

Uz to, proverene navike — san, kretanje, boravak u prirodi, mirno disanje i razgovor sa bliskim ljudima — ostaju temelj otpornosti na svakodnevni pritisak.

Šta kaže regulativa

Važno je znati da „adaptogen“ nije zvanična farmakološka kategorija u Evropskoj uniji. Evropska agencija za lekove (EMA) ocenila je 2008. godine da koncept adaptogena zahteva dodatna istraživanja. Za pojedine biljke, poput eleuterokoka i rodiole, EMA ipak ima monografije u kategoriji tradicionalnih biljnih lekova.

Zato preporučujemo oprez prema proizvodima i tekstovima koji adaptogenima pripisuju čudesna dejstva.