Čaga — gljiva sa sibirske breze
Inonotus obliquus
Čaga nije biljka već gljiva — tamna, ispucala izraslina na stablima breze koja podseća na komad izgorelog drveta. Ispod crne kore krije se zlatnosmeđa, plutasta unutrašnjost. Raste sporo, godinama, u hladnim šumama Sibira, severne Rusije, Skandinavije i Kanade.
Kako raste
Čaga se razvija uglavnom na živim brezama i hrani se materijama iz drveta domaćina. Zbog sporog rasta, odgovorno sakupljanje podrazumeva da se izrasline beru samo sa živih stabala i da se na drvetu ostavi deo gljive.
Tradicija
U selima severne Rusije i Sibira čaga se vekovima kuvala kao zamena za čaj: usitnjeni komadi potope se u toplu vodu i dobija se tamni napitak blagog, zemljanog ukusa. Slična tradicija postoji i u Finskoj i baltičkim zemljama.
Šta sadrži
Čaga je bogata polifenolima i tamnim pigmentom melaninom. Sadrži i beta-glukane — polisaharide karakteristične za gljive — kao i triterpene, među kojima je betulinska kiselina, materija koja potiče od betulina iz kore breze.
Na šta obratiti pažnju
Čaga sadrži velike količine oksalata, pa dugotrajno i obilno konzumiranje nije preporučljivo, posebno osobama sklonim kamenu u bubregu. Ako koristite lekove za razređivanje krvi ili terapiju za dijabetes, pre upotrebe se obavezno posavetujte sa lekarom.
Još sibirskih biljaka
Želite korisne savete o zdravlju i prirodi?
Ostavite email i primajte kratke vodiče o sibirskim biljkama, energiji i zdravim navikama. Besplatno, bez obaveze.
Želim besplatne savete