Eleuterokok — „sibirski ženšen“ iz tajge
Eleutherococcus senticosus
Eleuterokok je trnoviti žbun iz porodice aralija, u koju spada i pravi ženšen. Raste u tajgi ruskog Dalekog istoka, a zbog srodstva i sličnog mesta u narodnoj tradiciji dobio je nadimak „sibirski ženšen“ — iako botanički nije ženšen.
Gde raste
Prirodno stanište eleuterokoka su šume Primorskog i Habarovskog kraja, Amurske oblasti i Sahalina, kao i severoistočne Kine, Koreje i severa Japana. Raste u gustim grupama u podrastu šume, a stabljike su prekrivene tankim bodljama. Koristi se koren sa rizomom.
Istorija istraživanja
Sredinom 20. veka ženšen je bio redak i skup, pa su naučnici u Vladivostoku, predvođeni farmakologom Izraelom Brehmanom, tražili dostupniju biljku iz iste porodice. Eleuterokok je tokom narednih decenija postao jedna od najviše proučavanih biljaka u Sovjetskom Savezu.
Šta sadrži
Karakteristične materije korena nazivaju se eleuterozidi — grupa jedinjenja među kojima su najpoznatiji eleuterozid B i eleuterozid E. Pored njih, koren sadrži polisaharide, fenolne kiseline i kumarine.
Evropska agencija za lekove (EMA) ima monografiju za koren eleuterokoka u kategoriji tradicionalnih biljnih lekova, što znači da je njegova upotreba dokumentovana tokom više decenija.
Na šta obratiti pažnju
Preparati eleuterokoka se obično koriste u ograničenom periodu. Osobe sa povišenim krvnim pritiskom, trudnice, dojilje i oni koji uzimaju lekove treba da se pre upotrebe posavetuju sa lekarom.
Još sibirskih biljaka
Želite korisne savete o zdravlju i prirodi?
Ostavite email i primajte kratke vodiče o sibirskim biljkama, energiji i zdravim navikama. Besplatno, bez obaveze.
Želim besplatne savete